Ja sam imao lepo mišljenje o lekarima do pre možda 2 nedelje.
Baba mi se razbolela. Samo je odjednom počeo da je boli stomak i to vrlo jako. Na predlog lekara opšte prakse, inače ovom prilikom želim da kažem da joj je ta lekarka i spasila život i toj ženi mogu samo da se poklonim do zemlje, naime na predlog lekara su je odveli moji na VMA pod sumnjom da je u pitanju slepo crevo.
Otišli su oko 12:00 a kući su se vratili tek u 22:30. Nemaju osoblja, nema ko da vozi pacijente po bolnici, nema ni jednog tehničara a lekarima ne pada na pamet da se uhvate za kolica da preguraju pacijenta. Ljudi sa prelomima i ujedima pasa čekaju po 10 sati na pregled. Ej, zamisli ujede te pas i moraš što pre da vakcinu protiv tetanusa i ti čekaš po 10 sati samo da te neko pogleda.
Prvo je baba primala neke tri vrste leka preko infuzije i tokom cele procedure niko nije davao nikakve informacije. Lekari naravno uvek namršteni i spremni za svađu. Moji nisu ni znali šta se događa, da li je babi dobro ili ne. Tek nakon treće infuzije i skenera je konačno došao jedini ljubazan lekar i lepo saopštio mojim roditeljima šta se zapravo dešava. Sumnjao je na tumor ali da bi otklonio svaku sumnju on je poslao babu na još neke analize i moje je poslao kući da jednostavno ne sede tu za džabe.
Na kraju se ispostavilo da je lekarka opšte prakse bila u pravu, slepo crevo je bilo zapaljeno i gotovo je bilo pred pucanjem. Hitno su je pripremili za operaciju i operisali. Dok su radili operaciju proverili su sve organe i odlučili su da uklone i kamenje iz žučne kese jer je bila prepuna kamenja. Sve je dobro prošlo, s obzirom da je baba 1937. godište, preko 80 godina sve je bilo sjajno. Međutim ne lezi vraže.
Otpustili oni babu posle 4 dana u bolnici. Ej, izvađeno slepo crevo i kamenje iz žučne kese i to u 80 i kusur godina i samo 4 dana provedena u bolnici.
Kada je baba došla kući nije mogla na noge. Em velika rana od operacije em je bila konstantno u nekim bolovima. Svakim danom sve gore i gore, sve je više boli a na pitanje šta je boli samo govori: Ne znam.
Na sve to su nam naložili da je za par dana vratimo u bolnicu da samo skinu konce (ej, nisu mogli ni do skidanja konaca da je zadrže) i posle mesec dana na kontrolu. Babu koja sada ne može nikako na noge dva puta da ubacuješ u kola i da je vadiš. Pa kako?
Na kraju od bolova baba nije mogla da izdrži, ma nije reagovala ni na pitanja, samo jauče da je boli. Na kraju smo zvali hitnu pomoć, kada su došli konstatovali su da su se ili creva vezala ili da su creva prestala da rade, baba se nadula kao balon.
Ponovo u bolnicu, nakon nekoliko rundi lekova su joj ponovo pokrenuli creva i sada je stabilno ali gde god je išla na snimanje ili na terapiju i kada bi neko čuo da je otpuštena iz bolnice posle samo 4 dana svima bi odgovor bio: O bože, pa kako, ko je to odobrio?
Pa ja kao potpuni laik za medicinu znam da se starije osobe oporavljaju sporije i da je 4 dana malo i za odraslu zdravu osobu, a kamoli za babu od 80 godina. Povrh svega toga, jedan od lekara nam je rekao da je prestanak rada creva vrlo česta posledica nakon ovakvih operacija kod starijih osoba i da se one zbog toga zadržavaju duže, sad, da li je ovo istina ili ne, nisam lekar.
Naravno, niko nije rekao ni izvini ni pogrešio sam. Ja razumem da su to ljudi od krvi i mesa, pa i meni se dese greške na mnogo banalnijim stvarima, razumem sve to. Razumem i situaciju oko KOVIDA ali to nije opravdanje da se tako neko neodgovorno ponaša.
Od svih onih silnih lekara i medicinskih sestara samo onaj hirurg koji je operisao i ona lekarka opšte prakse su bili onako kako treba, pravi lekari, ljubazni i stvarno su pomogli. Ostatak se ponašao kao da su božanstva koja su sišla sa nebesa i sada trebamo svi tabane da im ljubimo.
Stvarno su mi nakon ovoga lekari pali u očima.
